Preliminarni rezultati istraživanja u lokalnim samoupravama na temu upravljanja otpadom

Posle usvajanja Projekta,  odabrani su i obučeni saradnici za istraživanje u opštinama Srbije. Terenski rad je počeo krajem prošle godine, ali je bio usporen zbog dugih vremenskih neprilika, praznika i raspusta, kao i angažovanja baš ovih opštinskih službi na drugim poslovima.

Naši intervjueri su nailazili na dobar, čak srdačan prijem u lokalnim samoupravama, mada obim i nivo prikupljenih informacija, prirodno, nije svugde isti. To je uslovljeno njihovim aktivnostima na upravljanju otpadom, ali i dostupnošću dokumenata u vezi s tim. U svakom izveštaju sa terena daje se pregled lokalnih planova i drugih akata koji su u štampanom ili elektronskom obliku doneti i ustupljeni stručnom timu, koji će ih analizirati i podneti elaborat o njihovom sadržaju.

Razgovori prema našem upitniku vođeni su u opštinama sa različitim službama – gradskom upravom, odsekom za ekologiju, odeljenjima za zaštitu i unapređenje životne sredine, upravama za privredu, odeljenjima za inspekcijski nadzor, odeljenjima za urbanizam, pojedinim javnim komunalnim preduzećima, itd.

Intervju su davali stručnjaci iz različitih oblasti, od pravnika i ekonomista, preko planera i urbanista, do inženjera, agronoma, hemičara, biologa i ekologa. Većina od njih su rukovodioci, direktori, načelnici odgovarajućih službi, pa se u tom smislu može govoriti o kompetentnosti naših sagovornika i o kvalifikovanim odgovorima.

Istraživanje je završeno u sledećim opštinama: Inđija, Jagodina, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Niš, Nova Varoš, Novi Sad, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Užice, Vranje i Zrenjanin, a upravo je u toku još u nekoliko opština i gradova. Da podsetimo, uzorak (ili cenzus) je zahvatio sva mesta gde su planom locirane regionalne deponije.

Utisci sa terena i prvi uvid u podatke upućuju nas na oprez u zaključivanju jer Srbija je i u ovom, kao i u nekim drugim slučajevima, veoma nehomogena zemlja sa različitim nivoom razvijenosti komunalnih, putnih i drugih infrastrukturnih sistema, a posebno privrednom i ekonomskom razvijenošću. To je uticalo i na nejednako stanje upravljanja otpadom, čak i u smislu dorađenosti planova, a posebno njihove realizacije.

U nevelikom broju slučajeva postoje dobre, savremene deponije dovoljnog kapaciteta, neke od njih se dograđuju, ali neka mesta ih još nemaju, ili su one u nezadovoljavajućem stanju, čak su i neograđene, neobezbeđene, možda i bez potpune legalizacije. Neki sagovornici, zato, naglašavaju razliku između deponije i smetlišta. Starost nekih deponija meri se decenijama. S druge strane, ima pravih deponija od kojih su neke izgrađene zahvaljujući stranim donacijama, uključujući i centre za selekciju otpada, sa kojih se deo odvozi u druge zemlje. Selekcija otpada u domaćinstvima retka je praksa, ali kasnije razvrstavanje se razvija. Divljih, neuređenih deponija i dalje ima dosta, čak po nekoliko desetina u većini opština, ali nije svuda izrađen katastar divljih deponija. Privatne firme za tretman otpada više nisu izuzetak. U regionima se dosta koriste sredstva Fonda.

Zanimljiva su iskustva u procesu usvajanja i promocije planova upravljanja otpadom, dok je učešće građana pa i nevladinog sektora ponegde bilo relativno svedeno. Postoje mnogi promotivni materijali, a građani su bili obaveštavani i preko sajtova opštine. Održavane su javne tribine i slični skupovi, a lokalni mediji su pružali korektnu podršku.

Intervjuisani predstavnici opština, službi i preduzeća spremni su na dalju saradnju u okvoru ovog i sličnih projekata.

Terenski rad se nastavlja i može se uskoro očekivati poslednja etapa istraživanja.