Centar Modernih veština

Kopakabana zasedanje iliti održivi razvoj

3 komentara | Datum : 21. 02. 2012. | Piše: Sanja Jovanovic

Već godinu dana među predstavnicima vlada i aktivistima govori se o Rio de Žaneiru. Naravno, niko od njih ne govori o karnevalu, sambi i Kopakabani već o održivom razvoju. Naime, od 20 – 22. Juna ove godine u Riu se održava Samit UN o održivom razvoju poznatiji kao Rio+20. Pre 20 godina u istom gradu održan je i prvi samit te vrste, Svetski samit u Riu na kom je usvojena Agenda 21. Agenda 21 je dokument koji se odnosi na siromaštvo, zaštitu šuma, vodenih resursa i samog biodiverziteta a sve to u oblasti ljudskog delovanja.

U susret samitu, svetskim trendovima, a i zdravijem društvu i državi u proteklih godinu dana, imala sam priliku da obrađujem ovu temu sa ljudima različitih profila. Pa, kako je meni asocijacija na održivi razvoj Rio de Žaneiro, asocijacije ljudi sa kojima sam radila su: Ekonomija; ekologija; očuvanje planete; strategija; resursi; a najčešće potpuni muk.

Zanimljivo u svemu tome je, činjenica da su svi čuli za Održivi razvoj, svi znaju da postoje neke strategije ali kada pitate šta se podrazumeva pod održivim razvojem, većina će navesti samo gorepomenute asocijacije. Naravno, ima i onih koji su detaljno ili delimično upoznati sa temom ali su u manjini.

Ono što je najinteresantnije u celoj toj priči je činjenica da dobar deo građana Srbije želi da živi u održivom društvu, samo ne zna da se to zapravo tako zove ili zna ali ga segmentira.

Ni ne čudi jer je sama tema održivog razvoja prilično kompleksna. Kako bi se lakše razumelo šta održivi razvoj podrazumeva može se krenuti od opšteprihvaćene definicije održivog razvoja: ”Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti, bez da se ugrožavaju mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.”

Tri su osnovna segmenta održivog razvoja – ekonomski, ekološki i socijalni. O održivom razvoju ne može se govoriti samo u okviru jednog od ovih segmenata već se mora razumeti prirodan ciklus i povezanost ovih segmenata.

Ekonomija

Održivi razvoj prvenstveno zavisi od ekonomije jedne zemlje jer je on ekonomska eksploatacija posebno strukturisana da zadovolji naše sadašnje potrebe bez negativnog uticaja na bogatstvo i zdravlje budućih generacija. Budući da izbegava bilo kakvu nepopravljivu štetu, održivi razvoj neizbežno podrazumeva da ekonomski rast funkcioniše u harmoniji sa životnom sredinom. Prema ovom principu, količina raspoloživog bogatstva će biti ista za svaku generaciju. Pošto je zagađenje cena, stvaranje bogatstva koje zagađuju se ne smatra oblikom održivog razvoja. To je zato što negativno utiče na dobrobit budućih generacija. Na primer, respiratorne bolesti su sve veći problem zbog potrošnje nafte i prirodnog gasa u masivnim količinama. Pošto su posledice ovih zdravstvenih implikacija dugoročne, troškovi budućih generacija će biti veći. Takođe, prirodni resursi su ograničeni. Njihova neograničena upotreba dovodi do njihovog pražnjenja, tako da neće biti dostupni u budućnosti. Da bi koristili ove izvore energije na održiv način, trebalo bi da ih konzumiramo u skladu sa njihovom ograničenošću. Regulisana upotreba sredstava će dovesti do njihove dostupnosti za buduće generacije. Primer održivog razvoja je stvaranje nacionalnih parkova u cilju promovisanja i eksploatacije turizma. Drugi primer je upotreba obnovljivih izvora energije kao što su vetar i solarna energija.

Kako zadovoljiti potrebe i napraviti balans?

Ljudi zabrinuti za održivi razvoj ukazuju na to da zadovoljenje potreba u budućnosti zavisi od toga koliko dobro smo izbalansirali socijalne, ekonomske i ekološke ciljeve prilikom donošenja odluka u sadašnjosti. Neke od ovih potreba nalaze se u dijagramu.

Mnogi od ovih ciljeva mogu izgledati kontradiktorno u kratkom roku . Na primer, industrijski rast može biti u suprotnosti sa očuvanjem prirodnih resursa. Ipak , na duži rok , odgovorno korišćenje prirodnih resursa u sadašnjosti pomoći će nam da osiguramo postojanje raspoloživih sredstava za održivi industrijski rast u daljoj budućnosti.

 

Socijalna pitanja

Cilj održivog razvoja je poboljšanje životnog standarda i kvaliteta života ljudi , i sada i za buduće generacije. Zato su socijalna pitanja važan deo održivog razvoja.

Potreba za socijalnim uslugama je univerzalna. Svi ljudi u društvu moraju imati pristup osnovnim namirnicama, robi i uslugama kako bi vodili zdrav i produktivan život.  Obrazovanje i obuka moraju biti dostupni, tako da svako ima priliku da zaradi za pristojan život i nauči nove veštine. Devojke, isto kao dečaci,  moraju da imaju istu mogućnost za školovanje i posao kao i dečaci. Žene moraju da učestvuju u planiranju porodice i imaju adekvatnu zdravstvenu negu i ishranu za sebe i svoju decu . Stariji moraju dobiti medicinsku negu, socijalno osiguranje i penzije.

Zašto je to bitno za našu zemlju?

Zato što su lokalni problemi i globalni problem. Društvena pitanja u jednoj zemlji mogu imati uticaja izvan granica te zemlje. Na primer, nejednak pristup obrazovanju ili nedostatak mogućnosti za zapošljavanje može da navede ljude da migriraju. Ovo može izazvati duboke promene u zemlji koju napuštaju, jer se ona prilagođava gubitku određenih grupa. I zemlje u koje dolaze imigranti mogu da se suoče sa izazovima npr. sve je više zahteva za obrazovnim i sistemom zdravstvene zaštite, kao i integrisanjem različitih grupa u društvo. Društvena pitanja jedne zemlje mogu uticati na druge zemlje širom sveta.

U tu ruku, bitno je povezati socijalne probleme sa ekonomskim i ekološkim problemima. Socijalni problemi su tesno povezani sa ekonomskim pitanjima, uzmimo primer siromaštva. U svakom društvu, siromašan je onaj koji najverovatnije neće dobiti adekvatnu zdravstvenu negu, obrazovanje,ali i usluge planiranja porodice. To dovodi do porasta nataliteta u okviru tih porodica i otežava im život u smislu da ne mogu da obezbede osnovna sredstva za život i izađu iz tog začaranog kruga siromaštva.

Socijalna pitanja su takođe deo ekoloških problema. U mnogim zemljama, kontaminirana voda i zagađen vazduh su odgovorni za porast zdravstvenih problema, kao što su respiratorni, što dodatno tereti zdravstveni sistem.

Kako bi zemlje odgovorile na potrebe svog naroda, sada i ubuduće, vlade moraju da razviju politike koje će se zasnivati na balansu socijalnih potreba sa ekonomskim rastom i zaštitom životne sredine.

Svi mi igramo određenu ulogu u ekonomiji

Ekonomija je sistem u kom se odlučuje o raspodeli ograničenih sredstava koji će se koristiti da zadovolje ljudske potrebe i želje. Kad god kupujemo, prodajemo ili se trampimo za nešto, mi smo učestvovali u razmeni roba i usluga koje čine ekonomiju. U svim zemljama neki ljudi mogu da imaju više nego dovoljno, dok drugi jedva mogu da prežive.

Kada jedna zemlja ima zdravu ekonomiju, većina ljudi može da stvori, kupi ili se trampi za robu ili uslugu koja im je potrebna.

Lokalni problemi / globalni problem – Da bi pomogli svoje ekonomije da rastu s vremenom, zemlje nastoje da razviju kratkoročne i dugoročne ekonomske, socijalne i ekološke ciljeve, politike i strategije. I pošto su ekonomije širom sveta sve više i neraskidivo vezane kroz trgovinu, odluke koje jedna zemlja – bogata ili siromašna – donosi oko njene ekonomije mogu da utiču na mnoge druge zemlje. Zemlje u razvoju mogu zavisiti od industrijskih zemalja da im obezbede robu i usluge koje im nedostaju i tehnologiju ili resurse za proizvodnju. Ali industrijalizovane zemlje takođe zavise od zemalja u razvoju, koje kupuju jednu četvrtinu robe i usluga koje ove izvoze.

Povezivanje ekonomije sa ekološkim i socijalnim sektorom

Ekonomska pitanja su tesno povezana sa ekološkim problemima. Privreda zavisi od održivog korišćenja obnovljivih resursa. Prekomerna upotreba ovih resursa za kratkotrajnu dobit može potkopati dugoročnu ekonomsku budućnost zemlje. Ekonomska pitanja su takođe povezana sa socijalnim problemima. Na primer, neadekvatna ulaganja u obrazovanje i obuku radnika ograničava potencijal za ekonomski rast. I brz rast populacije može da ograniči sposobnost ekonomskog sistema da zadovolje osnovne potrebe ljudi i obezbedi radna mesta za sve koji žele da rade. Samo kada se informacija o ekonomiji u kombinaciji sa socijalnim i ekološkim podacima uzme u obzir pun uticaj razvojnih odluka na kvalitet života može se razumeti.

Pitanja zaštite životne sredine utiču na sve nas

Industrijalizovane i zemlje u razvoju podjednako dele ekološka pitanja. Obe moraju nastojati da obezbede da građani kako u gradovima tako i seoskim područjima imaju čist vazduh za disanje, ispravnu vodu za piće, kao i adekvatne zalihe obnovljivih izvora energije. Poljoprivreda i industrija moraju da efikasno i odgovorno koriste prirodne resurse – zemljište, šume, reke, okeane, mineralna nalazišta – na koje se oslanjaju.

Lokalni problemi / globalni problem – Neka pitanja životne sredine su veoma lokalizovana, ali mnoga druga prelaze nacionalne granice. Otpad bačen u reku jedne zemlje može da utiče na zdravlje i život građana u nekoj drugoj zemlji stotine kilometara nizvodno. Gasovi koji oštećuju ozonski omotač izazivaju promene u Zemljinoj atmosferi koji može dovesti do porasta obolelih od raka i nižeg prinosa u zemljama širom sveta. Kako se globalna međuzavisnost povećava, rešavanje ekoloških problema zahteva veću saradnju i koordinaciju između naroda.

Povezivanje životne sredine sa ekonomskim i socijalnim sektorom. Pitanja životne sredine su neraskidivo povezana sa ekonomskim pitanjima kao što je siromaštvo. Ljudi koji žive u siromaštvu mogu oštetiti životnu sredinu jer se bore samo da bi preživeli, seku stabla za ogrevno drvo, iscrpljuju useve i kontaminiraju vodu otpadom a ne mogu kasnije priuštiti  lečenje. Pitanja životne sredine su takođe povezana sa socijalnim pitanjima kao što su rast populacije.  Ubrzan rast stanovništva u odredjenim mestima vrši pritisak na prirodne resurse zemlje, kao i na njenu sposobnost da im obezbedi smeštaj, zdravstvenu negu, obrazovanje. Izazov za vlade je da stvori strategije razvoja koji uključuju vrednosti održivosti životne sredine, uz povećanje privrednog rasta i pružanje adekvatne socijalne usluge.

Rešenje za većinu ovih problema je zelena ekonomija. Zelena ekonomija se definiše kao ona koja emituje malo ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i koja je socijalno inkluzivna.

Sama priča o održivom razvoju će većini delovati utopijski u svetu u kome živimo ali činjenica je da samo ukoliko je društvo održivo može opstati i smatrati se zdravim društvom.

KOMENTARI | Za sada 3 komentara | Upišite komentar

  1. VELEMIRKA AĆIMOV

    Previše smo površni,nazovi brzi,jer se tako mora,ishitreni,jurimo,žurimo ne sagledavajući niti uzroke,a o posledicama nemamo vremena da razmišljamo.DOVESTI SVE U NEKU NORMALU,JER NAS POSLEDICE SUSUTIŽU,A PRETE I DA PRESTIGNU.

Ostavite komentar


Twitter wall twitter
Izrada: MWEB