Saopštenja

Reakcija povodom ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost

human-rights-women 150x150

POZIV VLADAJUĆOJ VEĆINI DA ISPUNI OBEĆANJE DATO U PARLAMENTU I INICIRA FORMIRANJE EFIKASNOG INSTITUCIONALNOG MEHANIZMA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

 

Organizacije civilnog društva, pojedinci i pojedinke koje se bave ženskim ljudskim pravima i unapređenjem rodne ravnopravnosti protestuju zbog ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost i propuštene prilike da se Zakonom o Vladi formira novo, efikasnije telo, kako je obećano u skupštinskoj raspravi.

 

Uprava za rodnu ravnopravnost je bila organ u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, od 2008. godine, sa zadatkom da se bavi analizom stanja i unapređenjem položaja žena. Uprava za rodnu ravnopravnost je imala značajnu ulogu u praćenju primene Zakona o ravnopravnosti polova, sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv rodnog i seksualno zasnovanog nasilja i Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Uprava je bila jedino Vladino telo koje se bavilo ovim poslovima. Podsećamo da je formiranje mehanizama za rodnu ravnopravnost, na svim, a posebno na najvišem nivou, obaveza koju je naša zemlja preuzela ratifikacijom međunarodnih dokumenata.

 

Novim Zakonom o ministarstvima Uprava za rodnu ravnopravnost je ugašena, a da novo institucionalno rešenje za pitanja rodne ravnopravnosti nije predviđeno, iako je to bilo najavljeno od strane poslanika vladajuće većine. Ovom prilikom je istaknuto da će nova Vlada pitanja rodne ravnopravnosti rešavati na višem nivou, kao ekonomsko i razvojno, a ne socijalno pitanje i s tim u skladu formirati novo, efikasnije telo pri samom vrhu izvršne vlasti. Međunarodni zahtevi takođe idu u pravcu formiranja efikasnijih mehanizama, sa većim budžetom i većim brojem zaposlenih.

 

Zabrinjavajuće je da je prilikom gašenja Uprave ocenjeno da rodna ravnopravnost u ovom trenutku nije prioritet imajući u vidu pre svega tešku ekonomsku situaciju, čime je vladajuća većina pokazala da ne zna ili ne razume tešku poziciju žena na tržištu rada i značajno urušavanje pozicije žena u društvu; još više zabrinjava ukidanje ili umanjenje nekih mera podrške, pa je tako u Beogradu nadoknada nezaposlenim majkama kod rođenja prvog deteta smanjena sa 50 na 20 hiljada dinara; prošle godine ubijene su 43 žene, a smanjenje nasilja u porodici nije imenovano kao prioritet Vlade. Diskriminacija žena na tržištu rada je jasno vidljiva, a učešće žena u lokalnoj vlasti značajno je smanjeno nakon poslednjih izbora 2012. godine. Reforme u državi i društvu, razvojne politike i prakse nije moguće sprovesti bez rodne ravnopravnosti i to mora biti deo politike nove Vlade.

 

Smatramo da je za Srbiju ključno da ostvari kontinuitet u oblasti razvoja politika jednakih mogućnosti, kao i da nastavi veoma važne započete procese. To je posebno značajno za proces pridruživanja Evropskoj Uniji, sprovođenje nacionalnih strateških dokumenata i  izveštavanje Komitetu UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama. Ipak, najvažnije je da je ovakvo telo potrebno zbog praćenja i poboljšanja položaja žena u Srbiji.

Zahtevamo od Vlade Republike Srbije i vladajuće većine da u najkraćem roku pokrenu osnivanje novog nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost i da u debatu o položaju, nadležnostima i odgovornosti ovog tela uključe ženske organizacije i zainteresovanu javnost.

*****

Organizacije koje su do sada podržale zahtev: Centar modernih veština, Centar za podršku ženama i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Takođe, inicijativu podržavaju i istaknute aktivistkinje za ženska prava: Aleksandra Vladisavljević, Višnja Baćanović, Sofija Mandić, Lidija Prokić, Maja Ciganović, Sanja Nikolin, Ana Popovicki i Biljana Maletin Uljarević.

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *