Blog

Ima mesta za sve!

Već dugo vremena se spremam da napišem svoja razmišljanja na temu migranata i njihovog statusa u Srbiji. Svi smo svesni činjenice da se u 2015. godini mnogo toga promenilo i da pritisak izbeglica (migranata) svakodnevno raste. Talas je pokrenut i neće se tako lako zaustaviti. Desničarske vlade odmah posežu za populističkim i represivnim merama, pa je tako Mađarska najavila podizanje ograde na granici sa Srbijom pokušavajući da se zaštiti od svakodnevnih ilegalnih prelazaka iste. Broj ljudi koje vidimo u Beogradu i drugim gradovima, i sa kojim se barata je samo vrh ledenog brega. Verujem da je broj ljudi koji prolaze kroz našu zemlju mnogo veći od onog koji se u medijima pojavljuje. Veoma me uznemirava zastrašujući broj ljudi koji svakodnevno gubi živote u potrazi za sigurnošću, mirom i krovom nad glavom. Divim se ljudima koji prelaze hiljade kilometara, najčešće peške, na putu za bolju budućnost.

put

Slika 1.

Pre 4-5 godina bio sam na jednom skupu gde nam je vrsni stručnjak za ljudske resurse govorio o kretanjima radne snage. Tada mi se urezala rečenica koja mi je delovala kao nešto što će se možda nekada ostvariti: “potez od Libana do Pakistana je basen radne snage kojim će u budućnosti Evropa zadovoljavati svoje potrebe za radnicima”. Tada je takođe rečeno da će “razvijene zemlje Evrope popunjavati svoje potrebe za specijalizovanim stručnjacima iz, pre svega, perifernih zemalja EU”.

Slika 2.

Naša zemlja je potpuno nespremna za ovo što joj se događa. Svi se sećamo protesta koji su organizovani protiv ljudi koji traže azil u našoj zemlji, koji su pokazali da se ne možemo podičiti tolerancijom. Na mnogim mestima gde su oni bili smešteni, u Banji Koviljači, Mladenovcu, Obrenovcu, održavani su protesti. Još tada je apelovano na institucije da moraju raditi na senzibilizaciji ljudi i njihovoj spremnosti da prihvate druge i drugačije, jer će migranata biti samo više, a ne manje. Opet se taj ogroman posao ostavlja nevladinim organizacijama koje imaju znanja i stručnost, ali nemaj dovoljnu institucionalnu podršku. Setimo se samo pokušaja pronevere 2.5 miliona €, namenjenih NVO koje se bave socijalnom zaštitom, u decembru prošle godine. Potrebna nam je sveobuhvatna kontinuirana akcija koja treba da traje tokom sledećih meseci i godina. Pitanje je da li smo na to spremni?

picin park

Slika 3.

U Srbiji nas je svake godine 30.000 manje. Srbija je zemlja sa prosečno najstarijom populacijom u Evropi. Prazne se čitavi regioni, jer ljudi odlaze u veće gradske centre ili u inostranstvo. Takođe, i ljudi iz Srbije se pojavljuju u nekim zemljama kao migranti i tražioci azila. Odlazak mladih školovanih je takođe veliki problem. Znamo da su migracije sastavni deo današnjeg globalnog sveta. Pankaj Ghemawat, stručnjak za globalizaciju, nam je na #Spark.me govorio o tome kako male države treba da se nose sa ovim problemom emigracije. Da ne mislimo da je samo Srbija pogođena odlivom mozgova i odlaskom, pre svega, mladih ljudi, osvrnimo se samo na to kako izgleda slika ovog problema  u regionu. Kosovo je napustilo desetine hiljada ljudi od Nove godine, Crnu Goru nekoliko hiljada, iz Makedonije je otišlo 250.000 u poslednjih 5 godina, iz Hrvatske i iz Slovenije oko 10. -30.000 ljudi godišnje se trajno iseli.

 

Pravo

Srbija je potpisnica Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. i, kasnije, Protokola o statusu izbeglica iz 1967. Time je svet odavno obezbedio pravne mehanizme za zaštitu migranata. Oni predviđaju da su države potpisnice obavezne da poštuju ovu Konvenciju kojom se reguliše status izbeglice, odnosno na osnovu koje se procenjuju okolnosti na osnovu kojih se utvrđuje da li neko lice ispunjava uslove za sticanje statusa izbeglice.

Dostupni podaci

Danas širom sveta živi i radi oko 250 miliona migranata, a tokom predstojećih meseci i godina sigurno će taj broj rasti. Liban, na primer, ima ukupno 4,5 miliona stanovnika a trenutno gotovo 2 miliona izbeglica, koje su napustile svoje domove u susednoj Siriji i drugim zemljama zbog rata. Podaci Instituta za ekonomsko istraživanje sa sedištem u Minhenu, procenjuje se da će samo Nemačkoj biti potrebno 32 miliona radnika do 2035. da bi održala adekvatnu ravnotežu između stanovništva koje je u starosnom dobu kada može da radi i onog koje ne može. Finansijske pošiljke migranata u matične zemlje su 2014. iznosile, po nekim procenama, oko 436 milijardi dolara, što je iznos koji je gotovo jednak sumi koju međunarodna zajednica troši na zvaničnu humanitarnu pomoć u tim zemljama. Ovakva situacija sa izbeglicama je očekivana, jer su još pre dve godine Liban i Jordan, zemlje koje su primile milione Sirijskih izbeglica, tražile od sveta pomoć. Ta pomoć je bila mala i nedovoljna i sada se vraća kao bumerang razvijenim zemljama. Na žalost, rat u Siriji nije gotov, a u međuvremenu se pojavila Islamska država koja je dodatno pogoršala humanitarnu situaciju na Bliskom istoku.  Sve su to uzroci zbog kojih se sve veći broj ljudi odlučuje da krene ka Evropi. Posledice Arapskog proleća i drugu migracionu rutu, preko Sredozemlja, za ulazak u EU neću ni da pominjem.

biciklisti

Politike

Već dve godine pratim usvajanje budžeta i tražim od poslanika i poslanica iz Demokratske stranke da se podnose amandmani za obezbeđivanjem većih sredstava u delu budžeta koji je namenjen zbrinjavanju izbeglica. Na žalost naša zemlja se u poslednje dve godine oslanja prventsveno na pomoć UNHCR-a bez jasne politike i vizije o budućnosti koja nam je upravo stigla. Ta budućnost kaže da je u Srbiji za prvih 6 meseci podneto  28.000 namera o zahtevima za azil što je mnogostruko više nego u poslednjih nekoliko godina. Broj ljudi koji su došli je jednak (ili veći) broju stanovnika u trećini opština u Srbiji. Na žalost, rešeno je samo pedesetak (negde se pominje 300) zahteva za azil u 2015. godini (informacije o tome su dosta šture i neprecizne).

identitet

Srbija

Vlast u Srbiji se tek poslednjih dana malo pokrenula, ali mi se čini da se ne sagledava veličina izazova sa kojim se suočavamo. Koliko vidim strategija je bila da se progleda kroz prste švercerima ljudima i da se pusti da izbeglice u tranzitu što pre prođu kroz Srbiju i nastave putem ka zemljama gde je sistem za azil razvijeniji. Čak se nismo obazirali na medisjke natpise o deci bez roditelja koja prolaze kroz Srbiju i očigledno su žrtve trgovine ljudima. Sada nas je zastrašila situacija da postoji velika šansa da se priliv izbeglica nastavi, čak i poveća, ali da oni budu zaustavljeni u Srbiji duže nego što su to bili do sada. Podsetiću da Srbiju obavezuju međunarodne obaveze. Kada potencijalne izbeglice zaustave prepreke na moru, kada se stavljaju u pritvor na preterano dug vremenski period u nezadovoljavajućim uslovima ili im se zabrani ulazak zbog restriktivnih zakonskih interpretacija, zaštita međunarodnog prava je izgubljena.

poruka

Šansa

Promenom politike i pristupa, verujem da veliki broj ovih ljudi možemo zadržati u našoj divnoj zemlji. Potrebno je fokusirati se na tri cilja: prihvat izbeglica po međunarodnim standardima, razvijanje sistema za azil i integraciju i rad na razvijanju tolerancije i senzibilizaciji građanki i građana Srbije. Često kukamo kako su nam sela prazna i njive zaparložene. Ajde da vidimo kako da napravimo sistem za ljude koji traže azil i njihovu integraciju u srpsko društvo. Da li možemo da smislimo kreativna rešenja i zatražimo pomoć pre svega EU u prihvatanju i integraciji određenog broja izbeglica? Novinski tekstovi pokazuju da među njima ima mnogo onih sa visokom stručnom spremom čime se može doći do cirkulacije umesto odliva mozgova. Srbija je lepa i velika zemlja i ima dovoljno mesta za sve. Ne zaboravimo da je veliki broj naših sugrađana i sugrađanki upravo bio izbeglica tokom devedestih godina. Zato pomozimo migrantima.

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

  • Dragana Koruga

    U svemu se slazem Milose. Dobra sugestija za pretvaranje odliva u raymenu mozgova. Samo, treba videti kako da se ovakva razumna razmisljanja pretvore u drzavnu politiku. Tesko ce to da ide jer je i nasa vlada desnicarska samo malo manje od Madjarske, pojacala je nadzor nad juznim granicama i nasilno vraca ljude u Makedoniju. Sto se tice senzibilizacije gradjana Srbije za drugost, dug je put pred nama, jer se jos nismo senzibilisali ni za razlicitost unutar etnicki ciste grupe koja sebe naziva Srbima!!! Slazem se da nam treba taj vid senzibilizacije i nadam se da ce Rados Bajic ili njemu slican Dragan Bjelogrilc napraviti srceparajucu TV seriju kojm ce senzibilisati gradjane za drugost. Ukoliko se ta serija reprizira u narednih 20 godina bar 20 puta…e onda mozda dobijemo senzibilisane gradjane koji ce primati u svoja sela zitelje Sirije! U medjuvremenu … bice dosta posla za nevladin sektor, koji jedini razume patnju ovih ljudi i zeli da ih prihvati i podrzi!