Ovako se ljudi uče da vole prirodu

Oni koji me poznaju znaju da sam protiv kampanja koje podstiču konzumerizam. Ukoliko zaista želimo da štitimo životnu sredinu moramo obratiti pažnju na resurse. Zato me i izluđuje kada u nekoj kampanji za očuvanje prirode čujem  „donesite toliko i toliko limenki, boca, tetrapaka i dobićete bicikl, ulaznicu ili šta već“. Na taj način samo podstičete ljude da kupuju sve više ambalaže a to nije dobra stvar. Protivnik sam flaširane vode ali razumem da je zdravlje na prvom mestu, pa mi ne smeta kad moja porodica kupuje flaširanu vodu. Ali, smeta mi kada kupuju vodu u ambalaži od litre, tako da se u našoj kući može doneti voda samo u ambalaži od 5 litara. Manje plastike, manje resursa, manje štete za životnu sredinu, manje novca.

Zato bih i volela da vas upoznam sa jednom divnom kampanjom koja i dalje traje u Zrenjaninu i toplo bih preporučila svakom gradu da počne da je sprovodi. Neki su možda već čuli za kampanju Dobro drvo. Ko nije nek nastavi da čita jer će mu se, sigurna sam, dopasti.

Naime, 2011. je bila Međunarodna godina šuma pa su moja poznanica Ivana i njen prijatelj Vlada odlučili da poklone svom gradu Zrenjaninu drvo. Dobra ideja jer je Vojvodina oblast u kojoj je samo 8 procenata teritorije pod šumom, a Zrenjanin spade u gradove sa najmanje zelenih površina.

Obratili su se nadležnima i rečeno im je da na javnim površinama u gradu ne mogu da zasade drvo. Dakle, postoje javne površine na kojima je samo trava, koja iskreno ničemu ne služi sem što izgleda zeleno a drvo upija CO2, ali ne postoji mehanizam koji bi im omogućio da to urade. I tako je počela njihova kampanja.

Kontaktirali su Gradsku upravu, Odeljenje za urbanizam i zaštitu životne sredine , JKP „Čistoću i zelenilo“ itd. i sa njima  napravili dogovor da počnu ozelenjavanje.

Naravno, kada sadite drvo, ne želite da znate da će ga neko poseći za 10 godina zbog infrastrukture grada već hoćete da ono ostari na tom istom mestu pa je bitno da razgovarate i sa pejzažnim arhitektima. S druge strane, svaka vrsta drveta ima svoje karakteristike pa je i to razlog zbog čega ozelenjavanje mora biti plansko.

Jako je bitno da projekat bude održiv.  Tako da su nadležni predložili lokacije za sadnju. Mislili su na ljude iz svih delova grada. Da neko  ne bi dolazio sa Miljakovca da na Zvezdari sadi drvo, određeno je nekoliko lokacija u gradu predviđenih za sadnju. Svako ko želi da zasadi drvo može da ode u cvećaru Jasmin u centru grada, odabere sadnicu, kako mi je rečeno cene se kreću od 800 dinara do 2 hiljade, odabere lokaciju, zasadi drvo i zaliva ga dok ne poraste.

Kako je zainteresovanost građana bila velika, godinu dana od početka kampanje, Gradska uprava je odlučila da uspostavi 4 nedelje sadnje , dve u proleće i dve u jesen. Ono što je mene oduševilo je da su takođe odlučili da kupe sadnicu kao poklon svakom novorođenom Zrenjanincu. Samo u januaru i februaru ove godine u Zrenjaninu je rođeno  67 beba, a to znači 67 sadnica.

Ciljna grupa ovog projekta su uglavnom deca. Kako odrastaju naučiće kako da posade drvo i staraju se o njemu, a jednog dana učiće svoju decu kako da urade isto. Isto tako, podstičete ih da razvijaju društveno odgovorno ponašanje i odgovornost prema prirodi.

Zamislite da vi imate svoje drvo u svom gradu. Ja sam zasadila dva hrasta i još uvek su u saksiji i iskreno se pitam šta ću da radim sa njima na proleće kada budu dovoljno veliki da ih zasadim negde. Zbog toga predlažem svima da pokreću ovakve kampanje jer jedino na ovaj način možemo zaista da doprinesemo i sebi  i okruženju u kom živimo.

Ukoliko vas zanima detaljnije kako su zrenjaninci sproveli ovu ideju u delo kontaktirajte Ivanu Branković ovde.

Nadam se da će biti sve više ovakvih kampanja.